Šta su vektorske zarazne bolesti?

Rastuće brojke u pogledu vektorski prenosivih bolesti predstavljaju glavni izazov za javno zdravlje u današnjem svetu. Vektorske bolesti se prenose kada nas ujede zaraženi vektor, poput komarca, krpelja, ili buve. Ove bolesti mogu se prenositi sa životinje na čoveka ili sa čoveka na čoveka, čineći ih još više nepredvidljivim. Takođe je veoma bitno da se izvrši dezinsekcija vaše kuce, kako biste sprečili neželjene posledice.

U ovom tekstu smo vam pripremili nekoliko najčešćih vektorski prenosivih bolesti:

Malarija

Malarija, koju izaziva parazit plasmodijum, prenosi se preko ujeda komaraca, naročito vrste Anopheles. Ova bolest zahvata milione ljudi širom sveta, a nekada je bila zastupljena u Evropi, ali se danas uglavnom javlja u tropskim i suptropskim regionima. Neki od simptoma obuhvataju groznicu, glavobolju i visoku temperaturu.

Zika virus

Zika virus, koji se prenosi preko ujeda zaraženog komarca, prvi put se pojavio u Ugandi 1947. godine. Danas se zika virus smatra globalnom pretnjom zdravlju, a simptomi uključuju osip, groznicu i bol u mišićima.

Lajmska bolest

Lajmska bolest je bakterijska infekcija koju prenosi zaraženi crveni krpelj, a koja se pojavljuje širom sveta. Simptomi uključuju crvenilo kože, glavobolju i trnce u rukama i nogama.

Tropska groznica

Tropska groznica je grupa vektorski prenosivih bolesti koje uzrokuju virusi poput denga groznice, žute groznice i virusa zapadnog Nila. Ove bolesti češće se javljaju u tropskim i suptropskim regionima, a mogu imati ozbiljne zdravstvene posledice.

Prevencija je ključna kada je u pitanju sprečavanje vektorski prenosivih bolesti. Upotreba sredstava za zaštitu od insekata, kontrola populacije komaraca, redovno održavanje higijene, i izbegavanje zaraženih područja mogu pomoći u sprečavanju zaraze.

Kako se zaštiti?

Postoje razni načini kako se zaštiti od vektorski prenosivih bolesti. Evo nekoliko korisnih saveta:

• Korišćenje sredstava za zaštitu od insekata: Korišćenje sprejeva, losiona ili kremova koji sadrže DEET (dijetiltoluamid) može pomoći u sprečavanju uboda komaraca, buva i drugih vektora.
• Kontrola populacije vektora: Redovno čišćenje i održavanje doma može pomoći u sprečavanju razmnožavanja vektora poput komaraca i buva. Pratiti uputstva i smernice stručnjaka za kontrolu populacije komaraca i buva u vašoj oblasti. Takođe možete angažovati dezinsekcija Zemun kako biste zaštitili vaš dom.
• Izbeći boravak na lokacijama koje su poznate kao žarišta bolesti: Ako je moguće, izbegnite putovanje ili boravak na područjima sa visokom stopom obolelih od vektorski prenosivih bolesti. Ako je putovanje neizbežno, koristite odgovarajuću zaštitnu opremu i pratite savete o sprečavanju infekcije.
• Održavanje lične higijene: Redovno pranje ruku i kupanje može pomoći u sprečavanju prenošenja bolesti sa osobe na osobu. Ako primetite simptome koji ukazuju na infekciju, trebalo bi da se obratite lekaru.

Kako se lečiti od vektorskih bolesti?

Lečenje vektorskih bolesti će zavisiti od vrste bolesti i ozbiljnosti simptoma koje osoba doživljava. Najbolji način za lečenje vektorskih bolesti je da se obratite lekaru koji će postaviti dijagnozu i preporučiti odgovarajuće lečenje.

U nekim slučajevima, kao što je malarija, lekovi se takođe mogu koristiti kako bi sprečili infekciju ako osoba putuje u područje gde se bolest često javlja. U drugim slučajevima, kao što je Zika virus, lečenje simptoma pomoću lekova protiv bolova i lekovima protiv groznice mogu olakšati simptome, ali ne postoji specifičan tretman za sam virus.

Važno je napomenuti da lečenje vektorski prenosivih bolesti može biti dugotrajno i potrebno je da se pravilno prati, a da se osoba često kontroliše od strane lekara. Prevencija je uvek najbolja opcija, pa je najvažnije nastojati sprečiti prenošenje bolesti korišćenjem preporučenih preventivnih mera koje su gore opisane. Ako imate razloga da sumnjate na infekciju, obavezno potražite medicinsku pomoć što je ranije moguće.

Da li vektorske bolesti mogu dovesti do smrtnog ishoda?

Da, neke vektorski prenosive bolesti, poput malarije, denga groznice, zika virusa, lajmske bolesti, groznice Zapadnog Nila i žute groznice, mogu u težim slučajevima dovesti do smrtnog ishoda. Smrtnost ovih bolesti varira od jedne bolesti do druge i zavisi od mnogih faktora, uključujući starost pacijenata, njihovo zdravstveno stanje i kvalitetu medicinske nege koju primaju nakon infekcije. Stoga je važno preduzeti odgovarajuće mere prevencije i boravak u područjima sa visokim rizikom za vektorske bolesti svesti na minimum kako bi se smanjio rizik od infekcije i ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Koliko su vektorske bolesti prisutne na našem području

Vektorski prenosive bolesti su prisutne i javljaju se širom sveta, uključujući i područje Balkana. Konkretno, u Srbiji se povremeno javljaju slučajevi malarije, i to uglavnom kod ljudi koji su putovali u zemlje u kojima je bolest endemska, poput afričkih i azijskih zemalja. Takođe, postoji rizik od pojave infekcija izazvanih krpeljima, poput Lajmske bolesti i groznice Zapadnog Nila. Važno je napomenuti da se vektorske bolesti mogu pojaviti bilo gde u svetu i da se situacija na terenu može brzo promeniti.